Intervju sa Nikolom Stojićem, Projektni Menadžer u Budgie Ubuntu i novi člana Budi Ubuntu tima

Kada me pitaju zašto toliko volim slobodan softver? Zašto je on toliko drugačiji, bolji od nekih drugih komercijalnih rešenja. Moj bi odgovor za početak bio: SLOBODA.
Sloboda da ako vam se nešto ne dopada, ako nešto ne radi kako treba da to popravite sami ili da ako ništa drugo doprinesete kao korisnik i budete deo velike porodice koja ne zna za religije, države, kontinete. Porodica koja oslobođena tog tereta. Sloboda da stvorite nešto novo i da to podelite sa drugima. Da doprineste zajednici, da  pokažete kako kapitalizam i usmerenost samo ka sebi nije jedino rešenje.

U prilog gore navedenom govori veliki izbor različitih Linuks distribucijama. Među najnovijm je Ubuntu Budgie koji je odličan primer slobode o kojoj sam pisao. Ne dopada ti se ništa od ponuđenog. Misliš da može bolje, imaš znanje? Pa izvoli, sve ti je odstupno, otvoreno. Dakle jednostavno. Svako od nas može da doprinosi na svoj način. Neko da pravi aplikacije drugi da testiraju, koriste, treći da šire reč o tome.

Intervju koji ćete pročitati ispod ovog malo dužeg uvoda (izvinite na tome) zaokružuje celu tu priču oko slobodnog softvera. Za Nikolu Stojića sam saznao kada sam pripremao recenziju Ubuntu Budige operativnog sistema. Prijatno me je iznenadilo to što je u timu koji stoji iza novog člana Ubuntu porodice i čovek ,,iz kraja“. Ubrzo sam ga kontaktirao i dogovorio intervju. Ono što po čemu se ovaj intervju izdvaja je i predstavljanje novog člana Ubuntu tima. Dok sam pripremao pitanja (to je malo potrajalo) Nikola je postao deo našeg tima. Zbog čega smo svi veoma srećni i uzbuđeni. Tako da i ovom prilikom Nikoli želim dobrodošlicu.

 

Prvi koraci u IT svetu?

Ako bas moramo da idemo toliko daleko… Generalno govoreći, prvi koraci kao korisnik su bili 2003 god. Doduše više u gaming svetu počevši sa Varkraftom 3 (Warcraft III). Početkom 2007. godine sa porastom korisnika interneta, i tada brzinom od 128kbit, dolazi polako do mojih prvi koraka u IT svetu. Tada od korsnika sve više postajem učesnik i usvajam nova znanja zahvaljujući tome.

Kada si prvi put zainteresovao za računare? Kada si prvi put počeo da se baviš programiranjem?

Mislim da je to bilo negde oko 1999/2000 godine. Iskreno govoreći računar je u tadašnjem periodu bio ređi u kućnom okruženju nego danas a jedino mesto gde su vam bili dostupni su računarski klubovi, igraonice. Većina domova je posedovala NES/SNES koji su uglavnom bili Terminator kopija sa sve Sega Genesis kucistem. U toku sledećeg perioda dolazi do raširenosti računara sa sve Vindovs (Windows) XP-om kao prvim sistemom sa kojim smo se svi susreli. Sa programiranjem  sam krenuo negde oko 2008/2009, ali nikad u smislu da sebe smatram pravim programerom, već više kao administratora sa pomoćnim znanjem programiranja.

Šta je Zeusoft?

Zeusoft je bio startup koji smo osnovali Ivan Stamenkovic i ja a čija je aplikacija ZeuAPP olakšavala instalaciju softvera na Vindovs (Windows) operativnom sistemu. Jedna zanimljiva činjenica jeste da je ideja za ZeuAPP potekla po uzoru na nekadašnji Ubuntu Softver Centar (Ubuntu Software Center) pošto u tadašnjem periodu Vindovs (Windows) nije posedovao Prodavnicu aplikacija (Application Store), a mnoge korisne besplatne aplikacije i aplikacije otvorenog koda su bile nepoznate široj javnosti.

Istraživački centar za odbranu i bezbednost?

Organizacija koja se bavi pitanjima bezbednosti, i edukacijom u oblastima diplomatije, zaštite životne sredine, odbrane, organizovanje obuka za rukovanjem oružjem, samo zaštitom, kursevima engleskog jezika za bezbednjake pa do cyber bezbednosti. Neke od zanimljivijih prethodno održanih konferencija jesu, konferencija o danu mira u saradnji sa ,,Nansen” centrom i Rotary klubom, niz konferencija o dejstvu osiromašenog uranijuma na zdravlje ljudi gde je prva ,,Čime su nas bombardovali” održana 6. decembra prošle godine u Domu Vojske u Beogradu, konferencija ,,Srbija i Amerika i Borba protiv terorzma u okviru projekta ,,Bezbednosni dijalog” koji je ušao u petu godinu postojanja U isti sam došao krajem 2014. god na mesto IT menadzera a od 2016. I član upravnog odbora.

Kada si prvi put zaplovio u vodama slobodnog koda?

To je bilo 2008. godine kao tehnička podrška i prevodilac na open source projektu PvPGN. PvPGN je projekat koji emulira Battle.net v1 server sa podrškom za Blizzard-ove igre i omogućava svakom da pokrene sopstveni server. Drugi deo projekta obuhvata takođe i serversku emulaciju za Vestvud (Westwood) igre poput Red Alert-a, Nox-a.

Kada si se pridružio Ubuntu Budgie timu I kako je ta priča krenula?

Projektu sam se pridružio sredinom 2016 godine kao Veb Projektni Menadžer (Web Project Manager) kada je još bio pod nazivom Budgie Remix, pošto u tom period još nije bio zvanična Ubuntu Distribucija. Lider projekta (Project Leader), David Mohammed i još nekoliko članova tadašnjeg tima. U tom periodu organizovao sam pisanje dev. bloga kako bi se korisnici što bolje upoznali sa promenama u nadolazećim verzijama, kao i pripremi novog sajta koji bi oslikao novo lice Ubuntu Budgie, krajem novembra 2016 godine kada smo postali zvanično priznata distribucija od strane Kanonikla (Canonical). Prva oficijalna verzija pod Ubuntu Budgie imenom bila je 17.04 Zesty.

Dalji planovi sa Ubuntu Budgie?

Trenutno radimo zajedno sa Ikey-em na razvoju Budgie 11 okruženja koje će polako preći na QT što bi trebalo da promeni dosta stvari po pitanju daljeg razvoja okruženja. Radimo takođe na sve većem broju applet-a, koji su unikatni Ubuntu Budgie-u a olakšavaju svakodnevni rad korisnika. Verujem da će jednom delu korisnika biti zanimljivo da trenutno radimo na Expose i Workspace Indicator applet-u, Paste a koji verujem da će biti koristan ogromnom broju korisnika. Pored toga, uskoro ćemo objaviti i rešenje za CAPS LOCK delay koje verujem da nervira mnoge korisnike na bilo koju Linuks distribuciju, a koji prelaznici sa Vindovsa (Windows) ili Mac OS-a. Takođe ćemo objaviti i paket za druge distribucije kako bi ovaj problem bio iskorenjen kroz patchovanje X.org-a.

Ubuntu, Linux u Srbiji?

Za razliku od period od pre nekoliko godina,mislim da se popularnost dosta povećala. Ipak iz onoga što sam imao prilike da vidim uglavnom se Ubuntu i drugi Linux-i koriste po startupovima i od strane zaposlenih kao i od korisnika srpskih Linuks grupa. Činjenica je da ima dosta slučajeva za koje i ne znamo a gde se koristi Linux, ali zasad još uvek nije toliko primetno da bi, što se kaže ,,sreli pingvina” u gradu. Potrebno je da se radi na popularizaciji Linuxa kroz održavanje raznih manifestacija u vezi sa istim, što naročito važi za Ubuntu i našu lokalnu zajednicu. Koliko sam imao prilike da vidim, imaju problema sa web prezentacijom u zadnjem periodu i nadam se da će što pre rešiti. Nadam se da će pored BalCCon2k17 uskoro biti održana i FOSDEM konferencija u Srbiji jednog dana. Takođe moram da pohvalim FOSS Srbija, Libre magazin i LUGONS koji već jako dugo rade na popularizaciji Linux-a i slobodnog softvera generalno. Ovim putem želim takođe da pozovem FOSS zajednicu, nezavisno od distribucije, na organizovanje meetupa-a kako bi se izneli predlozi unapređenju postojećeg stanja, promocija FOSS-a iz naše zemlje, predavanja, bug huntovi i slični oblici društvene aktivnosti.

Pored Ubuntua da li imaš još neku drugi OS koji voliš?

Arch, odnosno da budem precizan Manjaro ili Antergos. Manjaro je jedna od zanimljivijih distribucija jer je za razliku od samog Arch-a user friendly u pristupu prilikom instalacije i podešavanja. Jedna od dobrih stvari jeste njihov kernel switcher kao i sam pristup rešavanju problema. Antergos je super rešenje za one koji vole Vanilla Arch kakav bi dobili prilikom instalacije uz instalirano neko od ponuđenih rešenja. Jedna od omiljenih stvari u Arch-u jeste pacman i njihov pristup packet management-u generalno. Sa Arch-om ste praktično u roku od nekoliko sati od izlaska novog update na istom. No i bez toga, moram iskreno da kažem da je Arch Wikipedia jedna od najbolje sastavljenih baza znanja u Linux svetu. Pored Arch-a, dodao bih i Solus odakle je Budgie okruženje i poteklo. Brzina je praktično primetna bez obzira da li koristite hard disk ili SSD od podizanja pa do rada u istom.

Omiljeni desktop, window manager i zašto?

Budgie (smeh). Van Budgie-a definitivno je to XFCE zbog lakoće korišćenja i minimalne upotrebe resursa. Kada je u pitanju Compositing Windows Manager, definitvno Mutter. Ono što ga čini omlijenim jesto manjak VSync problema. Kod Stacking WM-a AwesomeWM.

Da li radiš na još nekom projektu koji je u duhu otvorenog koda?

Trenutno pored Ubuntu Budgie-a podržavamo Pagekit CMS na čemu je zasnovan naš sajt i jedan je od boljih CMS sistema kao alternativa WordPress-u. Projekat je još uvek mlad tako da nije dosta primećen ali je jedan od kvalitetnijih čije jezgro čini Symphony PHP framework. U planu je da kada se završi rad na ekstenzijama za Ubuntu Budgie website, iste objavimo kao i podrška u prevodu i marketingu.

Da li želiš još nešto da dodaš?

Želim da pozovem sve zainteresovane developere i korisnike da nam se jave i da nas ukoliko imaju bilo kakve predloge ili sugestije za dalji razvoj Ubuntu Budgie-a i zajednice Linux korisnika u Srbiji i šire.

Hvala Nikola na gostovanju i još jednom dobro došao!